Razgovarala sam nedavno sa drugaricom kako se nekada znao red, te su lekari, sudije i učitelji bili gospoda, a danas su ta zanimanja degradirana i nemoguće je poštovati profesiju (bilo koju) kada oni koji se bave njome ne poštuju sebe.
Nekada su nosioci titule najkorumpiranijih službenika bili saobraćajci, a sada su oni postali gospoda za lekare.
Elem, negde, čini mi se, pre šest godina država je (ako mene pitate) legalizovala korupciju, te viskije, čokolade i slične „izraze zahvalnosti“ podigla na viši (da ne kažem skuplji nivo) i to sve u granicama zakona.
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (član 234) korupcija, koja se definiše kao odnos koji se zasniva zloupotrebom obavljanja zdravstvene delatnosti u svrhu sticanja lične koristi ili koristi za drugog, postala je mogućnost da zdravstvenim radnicima građani “iskažu zahvalnost”. To ne može biti u novcu, ali su dozvoljni pokloni “manje vrednosti” čija ukupna vrednost ne sme da pređe iznos jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.
Prosečna neto zarada za mesec decembar 2022. godine bila je oko 85.000 dinara i čini se da zakonodavac postavlja prilično visok standard “nekoruptivnog” postupanja zdravstvenih radnika.
Uz duboko poštovanje i uvažavanje pojedinaca koji svojom požrtvovanošću, ljubavlju prema poslu i poštovanjem Hipokratove zakletve nastoje da očuvaju ugled lekarskog poziva, da ojačaju poverenje između lekara i pacijenta, među građanima vlada utisak da ni visoko postavljeni limit darežljivosti koju građani mogu (ili treba?) da iskažu prema zdravstvenim radnicima, nije bio dovoljan da odvrati pojedine lekare od ideje da traže ili prime novac od pacijenata.
Priča sa jedne slave, neposredno pored kandila upaljenog ispred ikone Svetog Nikole: „Dao sam doktorki 100 evra da mi napiše uput za Beograd, kažu to je tarifa“. U pitanju je lekarka internista. Priča iz mog dvorišta: prijatelj „častio“ doktora za manju hiruršku intervenciju „rekli su mu da tako nalaže red“!!! Priča sa ginekologije: „Dao sam lekaru pare da mi se žena ne muči“. Imam pun kofer ispovesti davača novca od 50 do 5 000 evra, koje kad podsetim da je davanje mita krivično delo, kao i primanje istog i da uvek imaju izbor ako im neko traži novac i da treba da daju obeležene novčanice, neće da se sa Bogovima u belim mantilima u provinciji (a i šire) zameraju.
Mislila sam do skora da su to provincijske boljke, ali, ne lezi vraže – što veća i prestižnija zdravstvena ustanova, to su cenovnici “ispisani” na čelima lekara veći. Sinoć mi prijatelj traži broj telefona privatne klinike u kojoj sam se porodila (kredit za taj „luksuz“ vratila sam neposredno pre detetovog polaska u vrtić), jer zaboga ne želi da daje hirurgu 3000 evra za jednu rutinsku operaciju!!!
Mnogi od vas će sada čitajući ove redove klimati glavom, neki od vas će biti besni jer nosite bele mantile, a iza vas su godine i godine učenja, neki će odmahnuti glavom i kazati da sve izmišljam. Ali u jedno sam sigurna – morate da priznate da je ovo pojava o kojoj ste možda imali sreće da samo slušate i ne verujete, a možda ste bili očajni i na ovaj način „spasili život“ nekom bližnjem.
Pojavi se tu i tamo neka prijava od koje se odustane onda kad primaoci korupcije daju mito da se obraz opere i povuče reč. Svi se znamo i svi jednako ne poznajemo kad prigusti.
Elem, interno istraživanje ukazuje kada je u pitanju Vranje da među tražiocima novca prednjače internisti, odmah za njima su hirurzi i treće mesto zauzimaju ginekolozi. Doduše ovdašnji primači mita mogu da sanjaju gore pomenute beogradske tarife mnogo je manje novca u igri.
Lekarke preferiraju od poklona torbe sa slovom M, zatim nakit i satove, dok se kada su u pitanju njihove kolege pojavljuje takođe kožna galanterija, ali skupa pića su ipak brojnija.
Iskazivanje zahvalnosti je pojam kojim sam fasinirana, zašto nemate potrebu da priđete čistaču ulica i date mu recimo 1000 dinara i na taj način mu se zahvalite za posao koji radi, zašto za ručak u restoranu koji ste uredno platili ne obezbedite kovertu koju ćete diskretno staviti u džep glavnog kuvara, zašto???
Poštenje je stvar vaspitanja, poštenje se često ogleda i u tome kako reagujete kada neko pokuša da vas „kupi“, „ponizi“, „uvredi“… Dragi moji lekari, niste vi nikakva gospoda, kurve su gospođe koje pružanje svojih usluga naplaćuju, ali onda kada odrade posao. Mi izdvajamo svakog meseca od plate novac za vaša ne mala primanja, za bolje uslove rada i za vaša usavršavanja.
Ne smem da zaboravim na još jednu nekažnjivu „rupu“ u zakonu. Elem, zakon je dozvolio lekarima da rade i u privatnoj praksi pod određenim uslovima. E, sada tu imamo još jedan vid legalizacije korupcije. Privatna ordinacija je najčešće ulaznica za pružanje usluge u državnoj ustanovi, što je možda kulturnija varijanta, jer ko ne plati na mostu, moraće da plati na ćupriji, mada znam slučajeve kada jedno plaćanje ne isključuje i drugo.
Život je skupa kategorija, žao mi je što sada pišem globalno o ovim crnim dušama u belim mantilima, jer poznajem one koji su lekari sa velikim L, one koji vole svoj posao, oni koji nisu ratni profiteri na bojištu života. A sa druge strane, znaju oni mnogo više nego ja, vide i oni ovo o čemu pišem, pa okrenu glavu, svesni su da ne mogu da promene ništa.
