Niko nikome ne može naneti zla kao žena ženi.
Niko ne može nikome biti podrška kao žena ženi.
Niko nikada neće shvatiti šta je to što u ženama budi rivalitet, a šta potrebu za podrškom.
Znate onu foru – žene se ne doteruju zbog muškaraca, već zbog drugih žena. I zaista, propitajte svoje muškarce znaju li cene kozmetičkih preparata koje koristite, da li razlikuju tri nijanse farbe za kosu sa kojima eksperimentišete, da li primećuju novi broš ili kojim slučajem nove čizme zbog kojih ste radili prekovremeno jer koštaju kao polovan golf.
Verovatno im je krajnje nebitno, ionako ih zanimate uglavnom kada sve to nemate na sebi, a vole vas zbog onoga što nosite u sebi.
Međutim, ima nešto u pogledu žena koje se odmeravaju, što mi govori da odlično prepoznaju koja koliko košta, uslovno rečeno.
A, ima i onih koje uz kafe dele informacije o aktuelnim popustima, iskustva sa kozmetičkim proizvodima i drame oko menopauze.
Nisam psiholog, samo primećujem da nas ima raznih. Lično izuzetno cenim lepe žene. Moja definicija lepog svakako nije univerzalna definicija lepote, ali meni je uredna žena lepa žena. Čista kosa, redovan manikir i oči koje sijaju su mi merilo za lepu ženu.
Nedavno sam bila u društvu tri takvih, nemaš pojma koja od koje lepša, nevezano koliko ima godina, koje joj je boje kosa i koliko joj košta torba.
Gledam ih onako lepe i zadovolјne i hvatam kako u njih zure devojke sa susednog stola, koje, ako mene pitate, skupa koštaju kao garsonjera na periferiji. Razmišlјam šta žena mora da ponese na sebi da bi popunila prazninu koju nosi.
Danas nije lako biti žena, uvek sam smatrala da je našim bakama bilo jednostavnije da budu žene. One su bile to što jesu i nisu se trkale na poslu sa muškarcima, nisu vozale decu na razne aktivnosti, nisu brinule brige koje mi danas brinemo.
Bez ideje da stajem na crtu ondašnjim i današnjim Klarama Cetkin, samo delim sa vama potrebu da bih možda radije vezla goblene i uzdisala razmišlјajući šta danas da kuvam za ručak i koje cveće da stavim u vazu, nego što moram da radim hilјadu drugih stvari koje se ubrajaju u savremene plodove emancipacije.
Mi bismo sve i da budemo naše bake, ali i da budemo emancipovane, da budemo lepe, ali i načitane, da budemo prirodne, ali da nam za to pomogne botoks, da budemo domaćice, ali i poslovne žene, a da ne zapostavimo odgoj dece i seksualni život… i tako u nedogled!
Sada bi dokoni terapeuti rekli da moram da postavim granice – važi, postavim ih deset dana, a onda se sve oko mene raspadne kao kula od karata i jedva čekam da se vratim bezgraničnoj jurnjavi za usklađivanjem vremena i nevremena.
Elem, sudite mi kako želite, ali danas nije lako biti žena! Jeste liberalnije, jeste dostojanstvenije, jeste ravnopravnije, ali borba i dalјe traje.
I na tom rolerkosteru zvanom život, vi naletite na žene koje imaju vremena da se bave drugim ženama i to ne u emotivnom smislu (što ne osuđujem), već u onom nedoraslom, koji se pokazuje podruglјivim pogledima na grupu žena koje se smeju, na ogovaranje, na saplitanje sa svih strana, jer valјda se tako dobija na sopstvenoj ceni.
Sve to uglavnom kreće iznutra, a emituje se spolјa. A to unutra je često lična nesreća i nezadovolјstvo, koje negde i mogu da razumem, ali ne i da opravdam.
Na kraju, kao što rekoh negde na početku, neka žena ženi bude podrška, ali istinska i prava, jer kratak je put od haltera do holtera i zbog toga ne treba hodati njime sa pogrešnim uverenjima.
