Nedavno sam igrom slučaja, ako slučaj kao takav postoji, popila kafu sa personifikacijom jake žene. Upoznala sam je pre dve decenije, poslovno, kad nije bila baš jaka, ali sam nekako baš bila ponosna nju što je u međuvremenu to postala.
Izborila se sa svim i svačim, o njenom životu bih mogla roman napisati a ne blog i činilo se da je sve loše iza nje. Posao cveta, deca rastu, ona božanski lepa i mlada…
Reč po reč, shvatim da ispred mene sedi žena koja se slomila i koja pokušava da se sastavi. U njenom pogledu vidim da je i ona iznenađena onim što sedi preko puta nje i malo, malo pa zaplače.
Dosta toga smo ispričale jedna drugoj, ostalo je mnogo tema otvoreno, a opet, osetila sam grižu savesti – kako nisam primetila, kako sam tako bezosećajna i licemerna, kako sam tako površna da mi je dovoljno što je neko na fotografijama na društvenim mrežama „savršeno srećan“.
Setila sam se da sam pre desetak godina bila u sličnoj situaciji, pa sam pitala prijateljicu koja je „stručnjak“ – zašto moji prijatelji ne vide koliko mi je teško, zašto me bar ne pitaju, a znaju kako se osećam. Odvela me je do ogledala i pitala šta vidim. Ja sam videla jednu ženu koja se potpuno ugasila i to sam joj rekla. Ona mi je rekla da vidi jednu isfeniranu, našminkanu i nasmejanu ženu, jednom rečju ženu koja je „jaka“. Zatim me je upitala – ko bi takvoj ženi nudio bilo kakvu pomoć?
Kasnije sam u životu srela mnogo „jakih“ žena. Iz ovog razgovora sam naučila da iza neke jake žene stoji šaka popijenih sedative, iza neke more prolivenih suza, divljenje koje boli, komplimenti koji opterećuju i zagrljaji koji nedostaju. Svet slavi „jake žene“ zaboravljajući koliko tereta one nose u tišini.
Srela sam i mnogo „njanjavih“ žena, koje se žale na muževe, na svekrve, šefove, kojima je stalno suza spremna da kane, a opet, one su bile srećnije od ovih jakih. Njih je stalno neko štitio, njima je stalno neko pomagao, njima je podrška bila na dohvat ruke.
Elem, svi smo mi različiti. Lično vapim za bliskošču, za iskreno „volim te“ i kulturno „dobar dan“. Vapim za osmehom, prijateljstvom bez interesa, površnim flertom koji čini da se osetiš živom… Da li previše tražim? Mislim da ne, jer mi se može, ionako svi mislite da sam jaka žena.
I na kraju, opaska mog lektora, jedne jake žene koju nikako ne smemo ignorisati: Iza svake jake žene sem sedativa stoji i gomila neopeglanog veša koji ona uredno ignoriše.
