Skoro sam pročitala negde kako devojka izgleda potpuno „istagramično“, ponovila sam reč u sebi nasmejala se i nastavila da čitam neku glupost pošto sam sklona čitanju svega i svačega, a bolujem od neodustajanja. Nikada nisam ostavila nepročitanu knjigu, neodgledan film, neoprane sudove, nezavršen posao …
U moje vreme instagramične devojke nisu postojale, mi smo bile štreberke, one smelije su imale po koji svetliji pramen u kosi i oči uokvirene crnim alajnerom. Umišljale smo da smo svoje, a ustvari smo bile sve iste, manje više, klonirane Mortiše Adams.
I da se razumemo, neću da zvučim sada setno kako je to bilo bolje vreme, jer iz ovog ugla ni malo nije, današnje devojke su mnogo lepše i negovanije, ne vode ih mame kod frizera i kozmetičara jednom u tri meseca, već same posećuju salone minimum jednom nedeljno. Sve im je dostupnije, samim tim i lakše.
Da se nadovežem, apropo dostupnosti, razmišljam ovih dana (jer dokon pop i jariće krsti) šta bih menjala na sebi. Obrve bi mogle da su mi deblje, a dupe tanje da bi bila u trendu. Usne punije, oči manje buljave, bore su nedopustive, podbradak zabranjen, sise podignute koliko i kapci, trepavice ruskog volumena, šta god to značilo …
Informišem se i razmišljam da li da ulažem u sebe ili u neku nekretninu. Dakle, kapiram da sve može da se kupi pa i identitet, a sa lica mogu da se obrišu i bore i emocije. Jer, najvažnije je biti instagramičan, tamo ne mora da si pametan dovoljno je da se napućiš i natrtiš, da ti je kosa keratinom obrađena, botoksirana koža filterima obogaćena i sve je super.
Sve to pokriva jedan jači potrošački kredit čak i avionsku kartu do Turske, odakle se možete vratiti i sa novim himenom ako vam je volja.
Da se razumemo ne osuđujem ja nikoga, nije ovo nikakva posebna kategorija žena, ako mene pitate one su poštenije od ovih što glume orgazam, ja se samo pitam da li to zaista može da usreći nekog onako istinski, jer ne uspevam da vidim osmeh valjda taj botoks ne dozvoljava da se smejete onako da vam se vide šestice i da vam suze krenu, a suze nisu ok za veštačke trepavice ruskog volumena, jer ako se pomeša so i lepak biće belaja.
Uslovno rečeno svi smo mi žrtve nekog botoksa, sve smo napravili tako da mora da je lepo, da mora da služi za divljenje i prikupljanje lajkova. Oni koji kažu da ih ne zanima, da ne prate i da nisu „iz tog filma“, a nisu moja ili tvoja baba lažu.
Pitam se samo kako su i kada naši životi postali instagramično izbotoksirani, ali ne pitam i neću pitati zašto, jer mi je jasno, potpuno mi je jasno da bežimo i što je najgore bežimo svako na svoju stranu, pa se opet negde sretnemo, jer po svemu sudeći nervozno trčimo ukrug.
Ne želim da zvučim kao jedna od pomenutih „baba“, po najmanje želim da se „kačim“ na tvoju popularnost i sasvim, sasvim tvoje i nadasve ekskluzivno promišljanje u ovom tekstu i kad već upotrebljavam te i takve „nakaradne“ pojmove koji su takođe, po svemu sudeći i više nego instagramični u jeziku kao i tvoji u ponašanju o kojem zboriš, dodaću još jedan koji instagramično vlada duže vremena u našem pisanom i usmenom izražavanju – narativ … tet tako da ostanem u temi, dakle u tvom narativu Jejo, lepo je što beležiš svoje misli i razmišljanja deliš na ovaj način i svaki ćošak ovog tvog kazivanja je u potpunosti tačan i ispravan, ma kako suštinski bio kontradiktoran jedan u odnosu na drugi. Dodajem samo jednu stvar: ljudi budite srećni u svojim životima i svojim činjenjima i ako to jeste zaista tako i naravno, ne kosi se sa zakonom i ako Vam sve to izaziva osmeh na lice smejte se i živite, videlo se to ili ne, osetiće se, osetićete i vi i svi oko vas …